Dok nas zasipaju sa metorološkim prognozama, neuobičajenom vremenu za januar i februar, apatijama, patijama i antipatijama svake vrste, mi smo iz jedne davnašnje kolumne našeg Ozrena Kebe pronašli ovo zrnce mudrosti: “Moj je meteoropatski status, kao što i sami vidite, prostodušan i počiva na starinskoj postavci – sve u svoje vrijeme. Mi stari ljudi ne volimo iznenađenja. Džaba ti je starom čeljadetu pričati o promjenama, adaptaciji, izazovima egzistencije i ljepotama života. Stara populacija želi samo jedno – da se ništa ne mijenja. David Artanović davno je napisao: “Što je manje čovjeku života ostalo, to ga više brine budućnost”. Možda u toj definiciji valja potražiti i uzroke ove moje odurnosti spram vremenskih neprilika. U tridesetoj mi je svako vrijeme odgovaralo. Četrdesete su donijele prve znake odbojnosti prema sunčanim decembrima, a već početkom pedesetih ti su znaci evoluirali u ozbiljne simptome. Sada, kad se bliži šezdeseta i kada valja razmišljati o mezaru, mene ubi briga zbog NASA-ine prognoze da bi do 2090. moglo potpuno nestati snijega. Eto čime se star hajvan bavi.”
Valjalo bi znati šta donose sedamdesete i osamdesete u meteoropatskom smislu.