Peglala i napisala Mersiha Drinjaković
Da li vam se ikad desilo (bit će mi lakše ako jeste) da u mašini za pranje veša greškom operete rublje na temperaturi većoj od dozvoljene? Kakva je to samo panika kad u drugom satu rada mašine shvatite da je uključena na 90 stepeni! Izvukla sam veš i shvatila da je od svega stradala jedna meni draga bluza osjetljivog materijala, od koje se nikako ne želim oprostiti. Mjesecima se povlačila po ormarima, onako sva izgužvana, dok sam ja dumala kako da je vratim u prvobitno stanje. I stigao je odgovor u koji sam na početku sumnjala: Philipsovu parnu stanicu preporučila mi je žena do čijeg mišljenja jako držim, ali sam se i dalje kolebala da li da bluzu prepustim zaboravu jer je baš, baš strašno izgužvana.
Bez straha od progorijevanja tkanine
Ima li neko da voli peglanje ovdje? Ja sam, nekako, zamislila da sam otpeglala svoje još u tinejdžerskim danima kad sam mamine bijele mantile koje je nosila u prodavnici morala dovesti u besprijekorno stanje. I vrlo često bi mi pri kupovini odjeće presudni argument bio sljedeći: “ovo se ne mora peglati”. S vremena na vrijeme ipak pokleknem i kupim i nešto damski, nešto što mora proći peglanje da bi lijepo izgledalo. Jednog dana, kad sam pozavršavala sve planirane obaveze, na spisku je stajala jedna neizvršena stavka: parna stanica, peglanje.
Kud ću, šta ću, izvadim je iz kutije i podrobno pročitam uputstvo: “Glavna karakteristika koja postiže wow efekat i diferencira Philipsove parne stanice od drugih jest Philips OptimalTEMP – funkcija koja garantuje da nema progorijevanja tkanine, odnosno, pegla se na jednoj jedinstvenoj postavci pogodnoj za sve tkanine. Dakle, nema podešavanja temperature, već se pegla na jednoj optimalnoj temperaturi.” OK, znači, ne mogu ništa pokvariti, to je najvažnije. Moja smeđa bluza se napokon nađe na dasci za peglanje i, još nepovjerljivo da se išta može učiniti, krenem, sve sa uputstvom pored da šta ne zeznem: “Para koja se sama ispušta i prilagođava brzini peglanja – što brže prelazite parnom stanicom preko tkanine, para i pritisak su jači“. Hajde, da vidimo, govorim naglas, kao da me pegla (i bluza) čuju i razumiju. Klizi pegla preko bluze, ispušta paru, oni strašni izgužvani nabori nestaju, a ja stičem novo samopouzdanje – spašavam svoj omiljeni komad odjeće!
Dobro, nije baš da sam euforična i dalje nisam fan peglanja, ali ako već moram uložiti trud kako bih popravila vlastiti zijan, onda je ovo najbolji način. Voila! Bluza kao tek kupljena – dok je odlažem na vješalicu razmišljam koja će to prilika biti u kojoj ću je nositi.
I uočim u garderobi plavu košulju – broja 38 (zadnjih godina nedostižnog za nošenje). Oprana, a neopeglana. Još jedna iz kategorije moralo bi se malo opeglati. Ona nije čekala peglanje, već moj spektakularni povratak na njezin konfekcijski broj. Šta ću ako je probam a ne može mi?, mislim se. I praktično zaključim kako mi je već sve spremno za peglanje – daska, parna stanica – da oprobam. U djeliću mozga nastane i misao kako ću peglom malo “proširiti” 38 broj, pa možda i stanem u njega.
Brže, lakše, zabavnije
Rečeno – učinjeno: plava košulja opeglana je za čas. Aha, i ovo piše u opisu parne stanice: “Uz nju ćete opeglati odjeću 40% brže u odnosu na tradicionalnu peglu, dakle čini peglanje bržim, lakšim, potencijalno i zabavnijim.” Dobro, sve je okej, ali ovo zabavno, vala, još ne priznajem. Košulju zagledam kao da je vidim prvi put i odmah isprobam. Taman! E, te sreće kad stanete u omiljenu košulju koju ste već otpisali – to su one male radosti koje život čine. Ako bih pisala recenziju za Philipsovu parnu stanicu, rekla bih da joj date šansu, kao i svemu korisnom u životu. Možda i vama donese ovih nekoliko trenutaka male sreće, bez kojih bi život bio monoton.
