Živim sa tri psa, Archijem, Tamom, Jessy, i sa mnogo maca, imamo i ježa Harryja. Imam sedam godina i vrhunski sam sportista. Odličan sam u penjanju i skakanju. Moja mater/vlasnica Behka uvijek govori da joj se penjem na glavu i skačem po živcima. Od milja me zove „Dolazi ‘vamo!“, „Puštaj to!“ i „Ako ti ja dođem!“. Ja sam dobar pas, ali me igra nekada ponese pa zaboravim šta smijem, a šta ne smijem raditi. A ponekad, moja Behka zaboravi kako da mi objasni. Zato sam odlučio da uz pomoć Dogs Trusta i tima profesionalnih trenera obnovim „školsko gradivo“. Ali, prije škole, da se detaljno predstavim.
Ja sam vam malo poseban; kupljen sam u Moskvi, zamislite, kao poklon! Tamo vam se cuke prodaju u izlogu u shopping centru, kao da smo igračke… Meni je to tužno, jer mi smo živa bića i nemamo cijenu! Mene su izabrali jer sam bio “smiješan”, pravio sam salto, skakao na sve strane, lajao piskavim glasom itd… Eeeh tu je bila prva greška. Nisu znali ništa o mojoj pasmini, Jack Russel, ni o terierima inače. Ali bio sam sladak i zabavan, a i sada sam slatkiš by the way. Kada sam došao kući, bilo je zabavno par dana dok nisam počeo da ostajem sam po cijeli dan, tada sam naučio da grizem cipele i papuče, zaskačem jastuke, zapiškim šta stignem… Sve su mi tolerisali jer sam bio jos beba i mali slatki cuko. Ali došlo je vrijeme kada takvo moje ponašanje nije više bilo zabavno, a ljudi koji su me kupili nisu shvatli da je pas za cijeli život… Tako sam vam ja igrom sudbine, nakon par mjeseci imao sreću da završim kod moje matere Behke. Stigao sam u novi dom a tamo me dočekala moja perfektna i u svemu najbolja starija sestra Tama, Američki Stafford. Tama je kao mala odmah završila školu poslušnosti kao student generacije, a ja sam propalitet u familiji. Materi Behki sam mezetio živce nestašlucima; naprimjer svako jutro se popiškim u Taminu zdjelu za vodu, hihihi! Meni je to bilo presmješno. Behka je mene odmah naučila na da imam svoje mjesto, i to je jedina pametna stvar koju je uradila u našem odgoju. “Mjesto” nam je magična riječ ali i ta magična riječ se treba održavati kroz trening. Ali moje mjesto mi je ipak najdraže kada nas mater ostavlja same kući, tu je moja sigurnost i moje loptice. Sada imam 7,5g i dalje sam pravi mali “pain in the ass” ali sam poslušan. Ima još mnogo stvari koje moramo korigovati da bi bili jpš sretniji i bez stresa u raznim situacijama. Vlasnici puno više tolerišu neke stvari malim cukama kao što sam ja, jer je šteta koju napravimo manja, ali tako nas uče da je naše ponašanje prihvatljivo i mi to nastavljamo. Tolerišu neke stvari jer su umorni ili lijeni, jer nemaju živaca danas itd. Behka je nas naučila pogrešnom ponašanju jer nam je previše tražila opravdanja. Archie je star, nema veze ne mora poslušati. Ja sam mali, nema veze sto skačem po njoj kada dodje kući. Tama je uvijek dobra, nema veze što ponekad’ vuče povodac… To su sve male greške koje dovode do stresa i kod psa i vlasnika. Vlasnici nezadovoljni našim ponašanjem (za koje su većinom sami krivi), a mi psi nesretni jer su nam vlasnici nezadovoljni.
Ali nije kasno za nas. Mi smo tim sa našim vlasnicima i uz naše sedmične mini treninge i savjete Dogs Trust trenera, mi ćemo vam pokazati realnost našeg života, naše greške i kako ćemo ih mi ispravljati u narednih par mjeseci u svakodnevnim situacijama da bi svi živjeli sretniji i bez stresa. Iduće sedmice korigujemo moje skakanje na Behku kada dolazi kući i naše moljenje za hranom sa stola.
Možda mislite da nemate vremena za redovne treninge, ali mi vam savjetujemo da ipak probate i da jednom sedmično dolazite u Dogs Trust Školu za pse Prijavite se na web stranici www.dogstrust.ba/aktivnosti/skola-za-pse/ kako biste počeli što prije! Kada počnete, prvo ćete porazgovarati o svemu s trenerom, a da znate, ovaj razgovor je mojoj vlasnici razgovor otvorio oči.
Pratite naše treninge i svakodnevne avanture na Portalu Gracija Magazin – Dogs Trust Dnevna Doza Džekca!
Pogledajte video naših nestašluka.
Do idućeg čitanja maše vam repom vaš omiljeni Džekac!
U komentarima napisite vaša iskustva.
