Napisala Mersiha Drinjaković
Snimci Privatni album
Veterinar kojem ga je odvela rekao joj je da se radi o, najvjerovatnije, posavskom goniču, a kasnije je dobijala komentare kako je moguće da je Kuki mješanac istarskog i posavskog goniča. “Meni nije bitna njegova pasmina – on je za mene najdivniji pas na svijetu. S obzirom da je imao nepuna dva mjeseca kad sam ga našla, u augustu puni šest godina. Znači, spreman za školu”, smije se Jelena, čiji se život jako promijenio i to u pozitivnom smislu, bez obzira na dodatne obaveze i brige koje dolaze s kućnim ljubimcem. Puno više vremena provodi na zraku i u prirodi, a duge šetnje su postale svakodnevnica.
Kuki je, kaže ona, pravi “filozof samotnjak”, te često “zamišljeno gleda u daljinu”. “Nije lajavac; kad nešto želi, na razne načine mi to daje do znanja – pogledima, uzdasima, tapkanjem po podu, a kad ne reagujem, onda me gura njuškicom. Ne traži puno pažnje, ne trči svakom ko ga zove i više ga interesuje njuškanje nego igra sa drugim psima. Naravno, ima izuzetaka pa i on ima svoje omiljene drugare i drugarice sa kojima se voli igrati.”
Kad putuje i nije u mogućnosti povesti Kukija sa sobom, rado joj pomognu roditelji i sestra. Nekoliko puta ga je ostavila u pansionu za pse, ali ipak, kaže, više voli da bude kod kuće jer se tu najbolje osjeća i ima svoj mir. “Iako najviše voli da smo zajedno, Kuki ne pravi dramu kad mora ostati sam kod kuće. Samo mi tugaljivim pogledom dostojnim Oscara da do znanja da mu nije pravo što ga ostavljam.”
