U sklopu svoje stalne podrške Bosni i Hercegovini, Sjevernoj Makedoniji i Srbiji u borbi protiv trgovine ljudima, Evropska Unija i Vijeće Evrope predstavili su nove studije o trgovini ljudima u svrhu radne eksploatacije koje bi trebalo da vlasti tih država usmjere ka usvajanju novih strategija sprečavanja te vrste kriminala. Studije razmatraju faktore rizika koji doprinose toj vrsti trgovine ljudima, uključujući nezaposlenost, etničku diskriminaciju, značajan nivo neformalne ekonomije, kao i masovan priliv migranata i izbeglica.
Više od 100 učesnika i učesnica iz Bosne i Hercegovine, Sjeverne Makedonije, Srbije i drugih zemalja i međunarodnih organizacija, okupilo se na dvodnevnoj konferenciji „Borba protiv trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije u Evropi: standardi, realnost i nove strategije delovanja”, kako bi razmotrili strategije za borbu protiv trgovine ljudima u svrhu eksploatacije, zločina koji pogađa sve veći broj žena, muškaraca i djece, kako transnacionalno, tako i interno u okviru pojedinačnih zemalja.
„Siromaštvo, nezaposlenost i rastuća neformalna ekonomija, zajedno sa potražnjom za jeftinom radnom snagom i uslugama, faktori su koji dovode do trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije. Trend regrutovanja žrtava putem društvenih mreža i interneta je u porastu. Potrebno je hitno uhvatiti se u koštac sa rastućom prijetnjom trgovine radnom snagom, a Vijeće Evrope trenutno priprema novu preporuku za svojih 46 država članica koja sadrži sveobuhvatan paket mjera za sprečavanje i borbu protiv trgovine ljudima. Među ovim mjerama je i proširenje obima zaštite rada na sve sektore privrede, uključujući neformalnu ekonomiju i neprijavljenje radnike. Preduzeća takođe imaju važnu ulogu u identifikovanju i suprotstavljanju rizicima trgovine ljudima kroz svoje poslovanje i lance snabdjevanja”, istakla je Petja Nestorova, izvršna sekretarka Konvencije Vijeća Evrope o borbi protiv trgovine ljudima.
Dajen Šmit, koordinatorka Evropske unije za borbu protiv trgovine ljudima, naglasila je da je radna eksploatacija trajno drugi vodeći oblik eksploatacije u Evropskoj uniji i da je skoro 30% registrovanih žrtava trgovano u svrhu radne eksploatacije. „Na nivou EU, cilj nam je da se bavimo radnom eksploatacijom kroz sveobuhvatni pristup, koji uključuje prevenciju, istragu i krivično gonjenje trgovaca ljudima, štiteći žrtve u svakom trenutku“, rekla je Šmit. „Evropska komisija je predstavila prijedlog zabrane proizvoda koji se proizvode prinudnim radom na tržištu EU. Ovaj predlog uključuje robu proizvedenu prisilnim radom žrtava trgovine ljudima i obuhvata i domaće i uvozne proizvode iz EU“, objasnila je.
„Vijeće Evrope dosljedno prati i razmatra skoro sve društvene procese iz perspektive poštovanja ljudskih prava, čemu je Srbija takođe privržena. Pretvaranje ljudskih bića u robu, u predmete, trgovina njima kao da ropstvo nikada nije ukinuto, pred sve nas stavlja ogroman zadatak da se tim ljudima pomogne, a krivci za njihove nesreće kazne“, rekla je Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Republike Srbije.
Na konferenciji su sagledani trendovi i izazovi u trgovini ljudima u svrhu radne eksploatacije i identifikovane pozitivne inicijative za jačanje prevencije iz perspektive usmjerene na žrtvu. Uloga aktera na tržištu rada i privatnog sektora, kao i pitanja prevazilaženja problema pristupa žrtava pravosuđu i efikasnim pravnim lijekovima, takođe su bil teme o kojima se razgovaralo.
Iako je broj identifikovanih slučajeva u Bosni i Hercegovini, Sjevernoj Makedoniji i Srbiji mali, u praksi je obim trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije mnogo širi i mnogi slučajevi ostaju neprijavljeni. U Bosni i Hercegovini identifikovano je samo osam potencijalnih žrtava u periodu 2017-2021. U Sjevernoj Makedoniji su u periodu od 2017. do 2020. identifikovane samo 3 žrtve, a 2021. godine otkriveno je još 39 sa Tajvana. U petogodišnjem periodu, broj identifikovanih žrtava bio je najveći u Srbiji, ukupno 41, od kojih su većina državljani Srbije, uprkos sve većem prisustvu radnika migranata u zemlji.
Nekadašnje žrtve trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije i podnosioci predstavke pred Evropskim sudom za ljudska prava, Seudin Zoletić i Marko Tamindžija iz Bosne i Hercegovine, podjelili su svoje traumatično iskustvo iz Azerbejdžana i korake koje su preduzeli u potrazi za pravdom.
Konferencija je organizovana u okviru akcija saradnje na prevenciji i suzbijanju trgovine ljudima u Bosni i Hercegovini, Sjevernoj Makedoniji i Srbiji, kao dio zajedničkog programa Evropske unije i Vijeća Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019 – 2022”.
