Pretplati se

HARIS ŠUKMAN

Pravi prijatelj se ne kupuje

Jablaničanin Haris Šukman (25), student Veterinarskog fakulteta u Sarajevu, veliki je ljubitelj i aktivista za pomoć životinjama.

 Pravi prijatelj se ne kupuje

Svog sadašnjeg ljubimca Čiku, mješanca u tipu dalmatinera, pronašao je u azilu Gladno Polje kod Sarajeva. Pri dolasku u azil, ovaj tačkasti ljepotan, kako ga Haris zove odmilja, bio je u jako lošem stanju. Da stvar bude gora, situacija se s vremenom pogoršavala. Haris ga je, kao i mnoge druge životinje prije njega, odveo kući da bi mu pomogao. Mali dalmatiner Čiko mu se uvukao pod kožu, te postao stalni član porodice. Zajedno su već šest godina, te su u tom periodu prošli kroz mnogo operacija i oporavaka, ali i avantura na zajedničkim putovanjima. “Ono što bih volio preporučiti ljudima koji tek imaju u planu da udome ljubimca, pogotovo ako je u pitanju pas, jeste da biraju prema karakteru, a ne izgledu životinje. Vrlo je bitan taj ‘klik’ koji se desi između vlasnika i ljubimca, jer, bez obzira na izgled i rasu, ukoliko ne izaberete ljubimca koji odgovara vašim potrebama i mogućnostima, nećete uživati ni vi, ni vaš pas. To je kao kad birate druga ili drugaricu – bitan je karakter.

Prije Čike Haris je drugovao s mnogo životinja, ali je divni dalmatiner poseban upravo zato što je – u Harisovom carstvu papagaja, kanarinaca, ribica, kornjača i drugih životinja – on prvi pas. Situaciju u azilima, odakle je i Čiko dospio kod njega, Haris opisuje kao jako lošu, mada je davno odlučio da se fokusira na ljepšu stranu medalje. Raduje ga što još postoji mnogo ljudi koji obilaze pse i donose im hranu, vodu i pronalaze domove. Kaže da mu je drago što ljudi još udomljavaju mješance, jer se na taj način, malo pomalo, pokazuje da nije bitna rasa psa, nego sreća koju nam svakodnevno stvara naš prijatelj na četiri šape. Kroz smijeh dodaje da broj životinja o kojima brine nikom ne odaje, jer se boji da će ga smatrati ludim. Uprkos svemu tome, ne namjerava se mijenjati. Šta će iduće udomiti i kada, ne zna. “Moguće je da će se to desiti odmah pri povratku kući. Udomljavanje je uvijek bolja opcija, jer možete učiniti dobro djelo i nekome spasiti i uljepšati život, a s druge strane – pravi prijatelj se ne kupuje.”   (Lejla Kajić)